У току извођења екскурзије трећег разреда (античка Грчка) ученици су реализовали планиране активности из Пројекат Велики рат. На локалитету древног Епидауруса прочитани су стихови из Бојићеве песме „Плава гробница“ .

У Солуну, на Зејтинлику, ученици Шесте београдске гимназије одали су почаст славним прецима и палим жртвама из Првог светског рата читањем стихова песме „Споменик“ Владислава Петковића Диса и соло извођењем песме „Креће се лађа француска“.

 

Споменик

Са очију мојих сан лагано иде,

И душа се буди. И док расте јава;

Израсли гробови сад се лепо виде,

К о далека брда кроз поднебља плава.

 

Нека чудна радост и ново буђење!

Као да су дани страшни, али прошли.

Као да су слава, рат и мучно бдење

Били сан велики, да су из сна дошли…

 

Све се то десило ко у наглом хуку

Пролетњих потока и надошле воде:

Пет вековас дугих, у црном јауку,

Изгубили су се у химни слободе.

 

Све се то десило за брзином река

У име морала ове отаџбине:

Као да је народ целог свога века

Спремао се за то, да слободно гине.

 

Као измишљени да су били људи

Са жртвама својих и својих подвига!

И ја питам себе, док се душа буди,

Да л доживех све то, или читах из књига.

 

Од Косова плач је, богу се вапије,

Ал нигде помоћи, свуда срца тврда:

Сиђоше громови, падоше капије,

Прогледаше људи, и поља и брда.

 

И кад гледам воде, вароши и села,

Земљу што изниче из крви синова

Чини ми се људска да то нису дела,

Већ споменик давни минулих џинова.

 

И још ми се чини, док ми душа сања,

Да споменик живи, има живот дуги,

Да данас силази у нова предања,

Да спрема нараштај за споменик други.

                                            Владислав Петковић Дис

 

„Благо потомству што за њима жали

јер они беху: понос своме роду!

Благо и њима, јер су славно пали

За Отаџбину, Краља и Слободу!“

(Војислав Илић Млађи)

 

Испред врата домовинских,

у победном своме ходу

Изгибоше исполински

За јединство и слободу.

Њина дела славиће се

До последњих, судњих дана:

Слава јату бесмртника!

Мир пепелу великана!…

(Војислав Илић Млађи)

 

„Незнани туђинче, кад случајно минеш

Поред овог светог заједничког гроба,

Знај: овде су нашли вечно уточиште

Највећи јунаци данашњега доба.

Родитељ је њихов: храбри српски народ,

Горостас у светској историјској војни,

Који је све стазе искушења прошо

И чији су борци – дивљења достојни –

Падали од зрна, од жеђи и глади,

Распињани на крст; на Голготе вису,

Али чврсту веру у победу крајњу

Никад, ни за часак, изгубили нису…“

(Војислав Илић Млађи)