Србија 1914 – Битке

 

Церска ( Јадарска ) битка

 

Битка је трајала  од 15-24. августа 1914. године. Сукобиле се су се Србија и Аустроугарска.Пратећи пажљиво развој ситуације српска Врховна команда је постепено и опрезно померала главнину снага према северозападу чиме је дошла до сазнања да главни правац удара неће бити са севера, него преко Дрине.Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.Аустроугарска је била војно надмоћнија са преко 200. 000 војника наспрам једва 180. 000 које је имала Србија. Непријатељска војска под водством генерала Оскара Поћорека ослањала се на модерније наоружање и људство, док се  српска војска под водством генерала Степе Степановића ослањала на тактику. До првог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи 15. на 16. август између делова 21. аустроугарске дивизије и делова Комбиноване дивизије. У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан ујутро, 9. аустругарска дивизија угрозила је лево крило Комбиноване дивизије и приморала је да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенције команданта Степе који је увођењем Моравске 1. дивизије одбацио 9. аустроугарску дивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизија дејствовала је са снагама Друге армије и Шумадијске 1. дивизије. Повлачење преко Дрине разбијене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске. У Церској бици српске снаге  су изгубиле 3.000–5.000 људи а рањено је око 15.000.

Генерал Оскар Поћорек                                             Генерал Степа Степановић

 

Карта Церске битке

 

Српска војска

 

 

Споменик палим борцима у Церској бици

Мачков камен

Битка на Мачковом камену одиграла се од 19-22 септембра 1914. године. Заповедници обе војске су остали исти као и у Церској бици.О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари. Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и Соколским планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је тотално изморен и десеткован са укупним губицима 16000 избачених из строја. Било је много рањених међу којима је и принц Ђорђе Карађорђевић.

 

Битка на Мачковом камену

 

Ђорђе Карађорђевић са официрима на Мачковом камену

 

Споменик на Мачковом камену

 

Битка на Гучеву

Борбе на Гучеву започеле су у другој половини септембра  и трајале све до почетка новембра 1914. године. Учествовало је око 125.000 Аустроугара наспрам 60.000 Срба. План аустроугарске војске је био да се пробије ка Ваљеву, и са 165 топова су костантно бомбардовали положај српске војске. Гучевска битка позната је као једна од првих рововских битака из Првог светског рата. Српски и аустроугарски ровови били су на веома малој удаљености, која је на појединим котама износила 5 – 7 метара. Овако мала удаљеност између српских и аустроугарских ровова била је ради паралисања аустроугарске артиљерије, која је била далеко надмоћнија од српске.  У борбама на Гучеву српске трупе имале су знатне губитке, али су оствариле свој циљ паралишући аустроугарску војску на овом делу фронта скоро два месеца. Аустроугарска је имала око 17.500 погинулих, док је Србија имала за хиљаду више. У овој бици су се истакли заповедници Радомир Путник и Павле Јуришић.

 

Радомир Путник                                                                            Павле Јуришић

 

 

Остаци ровова након 100 година

Рововска борба

 

Споменик на Гучеву

 

Колубарска битка

Битка се одиграла од 16. новембра до 15. децембра 1914. године. У овој бици је учествовало 300.000 Аустроугара наспрам 250.000 Срба на фронту дугом 150 километара.Поћорек је очекивао да ће гро српских снага бранити град Ваљево, да ће успети да потисне српску војску и да је на реци Колубари, која се излила три километра око себе, уништи. Српска врховна команда га је предухитрила наредивши својој Првој армији да брани Ваљево, а осталим јединицама да се на време повуку преко реке Колубаре. Тако је 16. новембра 1914. године почела чувена Колубарска битка, која је трајала тридесет дана и ноћи. Пошто је Петар Бојовић био рањен, Врховна команда је донела одлуку да га замени Живојин Мишић, којинаговара Врховну команду да  повуку све јединице из Београда ка Колубари. Остала је само једна јединица за одбрану града Београда, мала, али изузетно храбра војска, која је бранила Београд, али га није одбранила. Непријатељ 3. децембра улази у Београд. Истог дана Аустроугари праве једну велику војну параду којој присуствује и сам Поћорек.Командант прве армије генерал Живојин Мишић 2. децембра издаје наредбу на своју руку у Горњем Милановцу, јер се врховна команда није сложила, да се рано изјутра 3. децембра крене у контраофанзиву и да се нападне непријатељска шеста армија.Када је Поћорек чуо да му је угрожена шеста армија, он прави кобну грешку. Уместо да најкраћим путем помогне шесту армију он наређује правац Варовница – Младеновац, покушавајући да удари на српску војску са леђа. Овакву грешку користи војвода Степа Степановић командант Друге армије, те једном делу својих снага наређује да штити правац Младеновац-Варовница, где се на коти 405 водила најљућа битка, а други део шаље да одсече пету и шесту непријатељску армију и даље продуже на Београд. Овај потез је за Поћорека био катастрофалан, чија је војска од 3. до 15. децембра у паничном бекству одступала правцем Београд – Шабац – Бајина Башта – Дрина. Тог 15. децембра ниједног непријатељског војника није било у земљи, осим хиљаде и хиљаде мртвих и заробљених.

Српска војска

Војвода Живојин Мишић

 

Карта Колубарске битке

 

Српска војска

Смедеревски бој

Бој је почео у ноћи између 8. 9. новембра 1914. године. Ребацивањем Аустроугарске пешадије са леве на десну обалу Дунава код Расадника, а завршио се око 16 часова њеним поразом. Губици српске војске били су неупоредиво мањи у односу на губитке аусторугарске војске. А према ратном плену који је заплењен може се закључити да су намере непријатеља биле више него озбиљне. Претпоставља се да би другачији исход Смедеревског боја утицао на одбрану Београда и Колубарску битку.

Мајор Јован Наумовић, командант 2. батаљона Вардарског пука

 

Битка на Чеврнтији

Битка код Чеврнтије била је сукоб између српскеТимочке дивизије I позива и аустроугарске29. дивизије који се одиграо 6. септембра1914.  Аустроугарске снаге нанеле су Србима тежак пораз избацивши из строја око 6500 српских официра и војника док су саме имале троструко мање губитке (око 2000 људи избачених из строја). Српску војску је предводио генерал Владимир Кондић док је аустроугарску војску превдодио генерал Алфред Краус.

Генерал Алфред Краус

Генерал Владимир Кондић

 

Споменик палим борцима

 

Никола Ћук  IV/1

Лазар Челић IV/1

Божидар Костић  IV/1