Након убиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28.јуна 1914.године, Аустроугарска је за организацију атентата оптужила Србију и пипремала је војни поход на њу. Желећи да одбрани своју државу , српска Влада 25.јула 1914. године наређује евакуацију становника Београда и пребацује Владу у Ниш, који на тај начин постаје „Ратна престоница Србије“. Само пар дана касније у Ниш стиже телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији.
Народна скупштина заседа у згради Официрског дома у Нишу 7.децембра 1914.године и доноси „ Нишку декларацију“ у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење Јужних Словена – Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, тако да Ниш називају и „родним градом Југославије“. У периоду од 27.јула до 16.октобра 1915.године у згради Официрског дома је поред Нишке декларације донето још много одлука. Ту је 6.маја 1915.године одржан и Југословенски конгрес на коме је усвојена „ Нишка резолуција“ којом је наглашена борба балканских народа за ослобођење и уједињење и изражен став против Лондонског уговора, којим се Италији уступа део јадранске обале.
За време Првог светског рата Србијом је харао тифус, у Нишу је епидемија тифуса широке размере добила у новембру 1914.год. када почиње и масовно умирање. По сачуваној евиденцији, у Моравској сталној војној болници, у новембру су умрла 253 лица, децембру 297, јануару 380, фебруару 495, марту 393, а у априлу 231, да би се надаље број умрлих лагано смањивао. У том периоду град је стравично изгледао, како каже један од очевидаца: „ У Нишу је царовала смрт“. Блатњавим и излоканим улицама пролазила су запрежна кола натоварена болесницима, а још чешће грубо израђеним сандуцима.
Од октобра 1915.године до октобра 1918.године Ниш је под окупацијом немачких, аустријских и бугарских трупа. Снаге Прве армије под командом војводе Петра Бојовића су 12.октобра 1918.године ослободиле Ниш.
Из овог периода у Нишу налазимо старо војно гробље, које се налази у данашњем насељу Делијски вис, где су сахрањивани спрски војници из Балканских ратова, из Првог светског рата, а делимично и немачки војници из Првог светског рата. Један део овог гробља је издвојен и чини војно гробље Британског Комонвелата, где су сахрањени британски војници погинули у Првом светском рату.
Михаило Милићевић IV/4
Улица кнегиње Љубице, поглед ка Тргу краља Александра.
Конвој муниције за српску војску на Тргу краља Милана.
Немачки и бугарски војници у Нишу 1915.године.
Официрски дом у Нишу.
Српски војници у Првом светском рату.
-Нишка операција
Нишка операција је била операција српско-француске војске, под заповедништвом војводе Петра Бојовића, усмерена против немачких снага у широј околини Ниша, у времену од 9. до 12. октобра. Битка се завршила заузимањем широког појаса око Ниша и повлачењем окупаторских снага северно од Ниша.
-Позадина
Бугарска војска ушла је у Ниш 6. новембра 1915. године. Бугари су у почетку уверавали народ да су дошли као ослободиоци, но убрзо су почели са политиком денационализације, ликвидације и депортације. Због тога се појавио отпор становништва у виду наоружаних група, првенствено четника и комита, које су се бориле против бугарских власти и окупаторских трупа на тероторији Војно-инспекционе области Мораве. Отпор достиже врхунац 1917. године, када избија Топлички устанак. Након слома устанка, окупатор је појачао насиље над становништвом и формирао контрачете да угаше сваки вид герилског отпора. Након тога, није се десио неки већи отпор у области Мораве.Савезичке армије, под заповедништвим француског генреала Франша д‘Епереа, средином септембра 1918. почињу нападом на немачке и бугарске трупе пробој Солунског фронта. Тиме су Савезници знатно отежали сутуацију Централним силама. Силином напада и двонедељним притиском на фронту, савезничке армије успеле су да Бугарску присиле на безусловну капитулацију.
-Стање пред операцију
Бугарска је, према примирју потписаним 29. септембра 1918. у Солуну, била дужна да изврши непосредну демобилизацију окупираних територија, као и да не извози никакве провизије са тих територија које морају да остану неоштећенe. Но бугарске трупе су при повлачењу опљачкале Ниш и околину. Немци и локално становништво су заједничком интервенцијом одузели Бугарима опљачкано. Убрзо, 3. октобра, у Нишу је формирана немачка војна администрација, као и у другим деловима области Мораве.
Због груписања немачких јединица, циљ Савезника је био продор у Нишку област, чиме би била пресечена главна комуникација Централних сила са Османским царством и спречена консолидација нових непријатељских сила. Тај задатак је додељен српским дивизијама, које су продрле најсеверније. Прва српска армија, која се налазила у рејону Куманова, је одређена за тај задатак те је променила свој операцијски план и управила своја дејства у долину Јужне Мораве. Њено снабдебање је решено тако што је следовање дивизија, које су биле одрђене за продор, већ 6. октобра смањено на минимум.
Војвода Петар Бојовић је 1. октобра наредио ступање обалом Јужне Мораве и продор ка Нишу, да би 8. октобра ступио на линију фронта Прокупље — Ниш — Сува планина. Али због успутних борби са окупаторским снагама, предвиђени напад почео је тек 2. октобра. После тешких борби, 4. октобра заузето је Врање. Пробој кроз Грделичку клисуру постао је посебно значајан када се дознало да Немци и Аустријанци намеравају да у рејону Ниша сместе пет својих дивизија. Тим чином су хтели да зауставе Прву српску армију и да осигурају повлачење трупа и материјала из Бугарске.
-Епилог
Устаници су се у току 1917. године нашли мање од 10 km од Ниша, тако да су се тамошње окупационе власти уплашиле. На устанике су послате две војске да се обрачунају са њима. Прва војска под командом локалног заповеднка окупацоне војске око Блаца није уродила плодом, а друга војска, аустругарска извиђачница (патрола), је поражена и десеткована од Војиновићевих људи, а устаници су 7. марта освојили Блаце.
У јануару 1918. године свако у Нишу је био убећен да је бугарска окупација кратког века и да ће се српска војска вратити.Савезници долазе 10. октобра 1918. године до Ниша којег држи Макензен. Потукавши 11. немачку армију, која је 1915. године заузела Београд, Ниш ослобађају 12. октобра 1918. снаге Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем.
-Наслеђе
Дан ослобођења Ниша у Првом светском рату слави се као један од два Значајна датума града Ниша у октобру. Такође, у Нишу постоје два споменика посвећена том догађају: спомен-попрсје војводи Бојовићу и рељеф на Споменику ослободицима Ниша где је приказан улазак српске војске у Ниш.
-Споменик ослободиоцима Ниша: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0_1.jpg/800px-%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0_1.jpg
-Споменик Петру Бојовићу http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Petar_Bojovic_Nis.jpg/450px-Petar_Bojovic_Nis.jpg