Почетком Првог светског рата Крагујевац је седиште највиших државних установа и Врховне команде која је са савезничким мисијама била смештена у згради Окружног суда одакле је Војвода Путник (рођени Крагујевчанин, ђак Крагујевачке гимназије) руководио Колубарском битком којом су Аустријанци протерани из Србије.
У то време Крагујевац је био један од највећих сабирних центара оболелих од пегавог тифуса. Страдало је чак 15% градског становниства.
Аустроугари су бомбардовали Крагујевац 27. маја 1915. године. Дана 30. септембра 1915. године три аустроугарска авиона бомбардовала су Крагујевац. Радоје Љутовац је по наређењу командира већ био код свог топа, који је био модификовани турски топ, заробљен 1912. године и није имао противавионску намену. Нанишанио је и опалио гранату у правом моменту. Погодио је авион, марке Ферман, који се затресао, из њега је кренуо да избија дим и затим се срушио на земљу, у Улицу престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића. Ово је било прво забележено обарање авиона дејством са земље у светској историји ваздухопловства. Нажалост, аустро-немачке јединице су заузеле град 2. новембра 1915. године.
Град је ослобођен 27. октобра 1918. године.
Занимљивости:
http://www.serbia.com/srpski/svet-o-junastvu-srba-u-prvom-svetskom-ratu/
МЕСТО СА КОГА ЈЕ РАДОЈЕ ЉУБАТОВАЦ ОБОРИО ПРВИ АВИОН СА ЗЕМЉЕ У ИСТОРИЈИ ПРОТИВВАЗДУШНЕ ОДБРАНЕ
ГЛАВНА УЛИЦА КРАГУЈЕВЦА ПРЕ РАТА
ПАНОРАМА КРАГУЈЕВЦА
СПОМЕHИK РАДОМИРА ПУТНИКА ИСПРЕД КРАГУЈЕВАЧКОГ ВОЈНОГ СУДА
СПОМЕНИК ПАЛИМ ШУМАДИНЦИМА
СРПСКА ВОЈСКА НА ПУТУ ЗА КРАГУЈЕВАЦ
ПРВИ СРПСКИ АВИОН „ОЛУЈ“ КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ И НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ
Алекса Петровић IV/4
Зуб времена и ратна разарања уништили су многе споменике и зграде од историјског значаја. Ипак, у Крагујевцу је сачувано неколико зграда из времена Првог светског рата,као подсетник на значајне личности које су у то време у њима боравиле, и одлука које су у њима доношене.
Међу таквима, истиче се зграда у главној улици у којој је од 2. августа 1914. до 23. октобра 1915. становао регент Александар Карађорђевић.
Подигнута је 1887.године,а њене културно-историјске карактеристике и стилске одлике чине је једним од најзначајнијих објеката старог градског језгра. Ову зграду, неки и данас називају „Регентова Кућа„.
http://www.gtokg.org.rs/tinymce/upload-files/arhitektura_regentova_kuca_01.jpg
Споменик палим Шумадинцима се налази у Малом парку код градске пијаце у Крагујевцу. Овај монументални споменик је посвећен палим борцима у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године и представља симбол херојске борбе за слободу српског народа. Споменик је подигнут 1932. године. Рађен је на основи у облику крста.На странама каменог постоља налазе се четири рељефа, а на постољу су четири групе фигура од бронзе, које представљају четири поколења и четири историјске епохе, кроз ратне догађаје који су их обележили: Први и Други српски устанак, Балканске ратове и Први светски рат. На стубу од гранита је у бронзи ливена статуа девојке, која у руци подигнутој изнад главе, држи круну.
http://kragujevac.co.rs/wp-content/uploads/2014/04/palisumadinci.jpg
Радомир Путник, српски војсковођа, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Првом светском рату.
Војвода Путник се кроз своје одлуке, које су имале судбоносан значај за српску земљу и народ, показао као ненадмашив стратег и крупна историјска личност. Кратке, разумне и потпуно јасне одлуке су показивале дубину мисли и чврстину логике војводе Путника. У свакој ситуацији је умео да одреди стратегију и план, чиме је он био битан елемент српске државне политике. Путник је сматрао да је вођење рата питање и за државнике и за војсковође, и никад није извршио ниједну одлуку за коју није добио сагласност владе.
Путник се увек истицао као хладна и рационална личност. У личном животу је био миран, повучен и скроман човек. У јавности никад није био разметљив и избегавао је претерано декорисање одликовањима, које ни сам није разумео. Једном је изјавио: „Моје декорације су испод мундира“.
За начелника Главног генералштаба постављен је 1903.године. Радомир Путник је био војсковођа српске војске пуних 40 година.Споменик Радомиру Путнику постављен је 1992. године на истоименом тргу.