Тема, хронотоп и композиција романа Време смрти

      Тема романа Време смрти нам се открива у самом наслову – голгота српског народа за време Првог светског рата. Роман прати две паралелне приче – збивања на ратиштима, на фронтовима, у болницама и логорима, као и рад Владе и Скупштине. Такође, описују се и животи чланова породица Аћима Катића, Вукашина Катића и Толе Дачића. О ратним збивањима сазнајемо индиректно, нема конкретних сукоба који се описују. Рат је у основи грађе романа. Кретању војске, сукобима, ратним збивањима, дешавањима на фронтовима и раду Владе се даје највише простора. Рат као заједничка судбина надноси се над свима. (Величковић, 1998: 81). Овај роман је трагична визија онога што се далеко испод површине реалних збивања одиграва, нова могућност сагледавања трагичности ратних догађања.

      Простор у роману је реалан, познат и историјски обележен. Њега карактерише реално постојање, географска одређеност и релативно лака препознатљивост (Величковић, 1994:153). Простор је широк: у целој Србији се дешавају ратна збивања, али радња је највише концентрисана у Београду, Ваљеву, Нишу, Крагујевцу, Скопљу и поморавском селу Прерову. Такође, путем докумената се простор проширује и на Европу (Беч, Петроград, Цетиње, Париз, Лондон). У роману су заступњени и романескни и изванроманескни простор. Романескни простор је простор по коме се крећу и живе јунаци романа (градови у Србији), а изванроманескни је приказан кроз сећање, дневник, писма (градови у Европи).
    Време је такође реално. Обухвата неколико месеци историјских збивања у Првом светском рату (од августа до октобра 1914. године). Време се може сврстати у календарско, зато што су конкретно дате темпоралне одреднице:

,,3. августа 1914. Немачка је објавила рат Француској.

4. августа 1914. Велика Британија је објавила рат Немачкој…

Тако је почео Први светски рат.“ (Ћосић, 1984:80)

Роман обухвата велики простор и велико време. Ова комбинација подразумева велики број ликова (историјских и неисторијских), кретање ликова кроз време и простор, развијен догађајни ток. Зато се Време смрти сматра романом епопејом (роман река).

Роман Време смрти I је обимно дело чија се спољашња композиција састоји од пет поглавља. Свако поглавље садржи неколико потпоглавља: I-10, II-12, III-15, IV-12 и V-15.

    Унутрашња композиција романа је сложена. Свако поглавље има своје развојне фазе. Роман започиње Прологом, који је предисторија свега што ће бити описано у роману. Поступком документарности у Пролог је унет несистематски материјал – документа, писма, наредбе и новински текстови. Када писац уноси у дело реалије у вези са збивањима, ликовима и средином, дакле, оно што је постојало или постоји, реч је о реалној документарности. Овај вид документарности иде од коришћења правих имена ликова и локалитета до уношења докумената у неизмењеном облику, када се и остварује највиши степен документарности (Величковић, 1998:11). На овај начин је омогућено сагледавање дешавања и активности изван простора који је обухваћен романескном причом.

 Заплет почиње одлуком Врховне команде да Србија не капитулира и да настави са ратовањем, као и да се Ђачки батаљон пошаље на фронт:

,,То значи да сте за рат до краја, до победе. Јесте ли сагласни, господине Путниче?

Јесам. Али са чим да водимо рат до победе, господине председниче?

С оним што имамо. И онако како једино можемо.“

(…)

,,Све што може да носи пушку, одмах да се упути на бојиште. Жандарме, писаре, последњу одбрану. Забушанте. И све ђаке одмах на фронт!

Вукашин се трже: Зар то он захтева? Генерал Мишић гледа у Пашића и министре; над стиснутим шакама врти палцем, пресуђује:

Сву нашу националну интелигенцију уплести у војску. У преморене и проређене групе ђаци треба да унесу први цинилац опстанка: дух и вољу. У сваку чету по два ђака. Ниједан ђак не сме остати у штабу.“ (Ћосић, 1984:80)

Роман има и паралелну композицију. Јасно се распознају два догађајна тока, две фабуларне линије, две групе ликова. Преплићу се две приче – живот у Прерову и судбине чланова породица Аћима Катића, Толе Дачића и Вукашина Катића. Са друге стране, на општем плану се описује деловање дипломатије, Скупштине, Владе, Генералштаба (Врховне команде), покрети војске, битке, страдање народа, слика атмосфере фронта и ваљевске болнице. Међутим, фабула је усложена постојањем још једног просторно различитог средишта, а то је Скопље. У њему обитава Ђачки батаљон. Зарад судбоносних и историјских потеза ова три догађајна тока ће се кретати по линији спајања и слити у једну тачку – Ниш.

Извори:

Добрица, Ћосић: Време смрти I, БИГЗ, Београд, 1984.

 

Литература

1.Станиша, Величковић: Документ и прича, Градина, Ниш, 1998.

2.Станиша, Величковић: Књижевни процес, Ниш, 1994.

                                                       Анђела Јовановић IV/3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *