Гостујућа тематска изложба „Погледај рату у очи. Русија у Првом светском рату у филмским хроникама, фотографијама и документима” је савремени музејски пројекат посвећен стогодишњем јубилеју Великог рата са којим ће, након великог успеха у Москви током јесени 2014. г., моћи да се упознају и посетиоци Историјског музеја Србије.

По замисли организатора поставка настоји не само да, историјски основано и на бази поузданих докумената, посведочи о Великом рату, његовим узроцима, главним догађајима и последицама, већ и да ода дужно поштовање руским и српским војницима, који су погинули на његовим фронтовима борећи се раме уз раме.

Без обзира на поднаслов „Русија у Првом светском рату“ организатори изложбе нису могли да не посвете пажњу Србији, која је историјски, духовно, културно, а у то време и династички, била повезана с Русијом. Краљевском Дому Карађорђевића и његовим везама с Домом Романова посвећен је посебан део изложбе, који обухвата јединствене фотографије представника обе династије, оригинална писма и дневничке записе.

Аутентични историјски документи, фотографије, уметничке слике, филмске хронике, звучни ефекти, аутентична музика из овог ратног периода и мултимедијални тематски чланци пружиће посетиоцима посебан „ефекат присуства“, али и могућност да стекну општу слику о Првом светском рату. Неколико десетина „тач-скринова“ постављених у простору допринеће темељнијем упознавању са реалијама рата, док ће својеврсна „река времена“, приказана на неколико великих екрана,  пружити детаљну представу о томе како се рат одвијао.

Изузетно ретки архивски документи и фотографије, од којих се већина први пут појављује пред домаћом јавношћу, допринеће да се проникне у најскривеније тајне политичке борбе овог времена, да се завири у живот руске царске породице сакривен од туђих погледа и да се својим очима виде све страхоте рата и јунаштво његових учесника.

Контекст изложбе је логично грађен и историјски је утемељен: од доконог живота мирне Европе и Русије уочи рата  –  ка откривању узрока његовог почетка, реакције руског друштва на дешавања, хронике вођења борбених дејстава на различитим фронтовима и улоге Главног штаба врховног главног команданта у њима, пораста револуционарних расположења, неуспеха на фронту, одрицању цара од престола, затим ка потписивању сепаратног мировног споразума у Брест-Литовску, који је означио признавање пораза Русије и њен излазак из рата, до свођења страховитих резултата ове светске катастрофе у којој су највеће губитке претрпеле управо Русија (у апсолутним цифрама) и Србија (у процентуалном односу према укупном броју становника), а која је резултирала потпуном променом слике тадашњег света означивши тако не календарски, већ стварни почетак 20. века.

Извор: Историјски музеј Србије